Peugeot Partner

Čitate test polovnog automobila  koje je testirala redakcija Auto Bilda. Testirani auto nije auto iz oglasa koji gledate!


 

Popularan me_u porodicama, ali i cest gost radionica. Prvih 100.000 kilometara sa „partnerom“ nije prošlo bez problema 

Ne traju sva partnerstva za ceo život. I, dok u međuljudskim odnosima bar na početku sviraju violine, mi nismo imali sreće sa našim „pežo partnerom“. Već posle prvih koraka, tačno na 7.134 kilometra od starta testa izdržljivosti, ostali smo bez ulja u servo uređaju. Dijagnoza je bila oštećena c e v koja je zamenjena, srećom u garantnom roku.

Međutim, 10.000 kilometara kasnije, doživeli smo isti scenario. Servo je otkazao i automobil je na kamionu prebačen u servis. Sada su zamenje sve cevi, a Pežoovi mehaničari pretpostavljaju da su kvar izazvali metaljni opiljci koji su, verovatno prilikom prve promene, ušli u sistem.

Čak i daleko od radionice, sa „partnerom“ smo ostali samo prijatelji. Jedan od razloga je i slabašno 1,6- litarsko benzinsko srce sa 109 konjskih snaga koje je radilo s dosta muke, pogotovo kada je automobil bio opterećen. Motor ne samo da nije bio snažan, već je prosečno trošio 10,56 litara na 100 pređenih kilometara. Odmah nam je bilo jasno da bi dizelaš bio bolje i srećnije rešenje. Ipak, „partner“ je čest izbor zbog svog prtljažnika maksimalne zapremine 3.000 litara, pola tone nosivosti i velikih zadnjih vrata. Praktično, bez problema smo mogli da u prtljažnik spakujemo nerazmontirani bicikl ili motor.

Posle 23.359 kilometara doživeli smo i kvar na kliznim vratima i ponovo smo morali da se odvezemo do servisa. Kada smo pomislili da je malerima kraj, procurila nam je pumpa za vodu (26.397 km). U servisu nisu znali razlog kvara i pumpa je jednostavno zamenjena. Krenuli smo dalje. Iako vozači i putnici hvale udobna sedišta u „partneru“, presvlake su počele da se tanje i pucaju. Takođe, plastika u kabini je počela da se ljušti i da pušta škriputave zvuke, koji su vožnju učinili sve manje prijatnom. Trebalo bi reći da je Pežo, na kasnijim verzijama „partnera“, poboljšao kvalitet materijala i sklopova.

D o c i l j a i 1 0 0 . 0 0 0 pređenih kilometara, uspeli smo da ostanemo bez šrafa u elektropodizaču vozačevog prozora (57.019 km), zamenili smo kontakt bravu (59.337 km), kao i prednje diskove i pločice (84.938 km). I, da, brava na haubi se polomila posle 96.067 kilometara. Sve u svemu, „pežo partner“ se nije proslavio na testu izdržljivosti. Međutim, odlučili smo da mu ne okrenemo leđa, jer verujemo da će se u narednih 100.000 kilometara predstaviti u boljem svetlu. Dečje bolesti su valjda preležane. 

Motor je zdrav, ali kvacilo ozbiljno boluje

Naš „partner“ je uspeo da stigne do cilja, što je svakako dobra vest. Da li je zbog toga poseban? Zapravo, nije. Kao što je bio bolešljiv i tokom testiranja, rasklapanje kompletnog kablovi i žice na dosta mesta ostali bez izolacije, što može da dovede do gubitka struje. Ogoljeni kablovi garantuju „kratak spoj“ i ponovni odlazak u radionicu. U Pežou bi trebalo vreme je lamela kvacila. Opruge su delimicno obrađene i na osnovu zvuka koji ispuštaju samo je pitanje vremena kada ce otkazati. Mnogo ozbiljnija pretnja su pukotine na lameli koje bi mogle rucicama i tapacirungu vrata i na presvlakama prednjih sedišta.

Naravno, da ne bude sve „crno“, imamo i nekoliko dobrih vesti za „partnerove“ ljubitelje: motor r_e. Klizna vrata, osim manjih problema na pocetku, stoicki su izdržala sve napore. Merenja na kraju testa, međutim, otkrila su da smo „ostali“ bez sedam konjskih snaga, zbog automobila pokazalo je dodatne slabosti Pežoovog aduta. Karoserija je i posle dve godine „bicevanja“ u prilicno dobrom stanju, ali smo primetili da su lo da isprave ove nedostatke, predostrožnosti radi. Još jedna ozbiljna stvar koja bi lako prouzrokovala „partnerovo“ zaustavljanje na duže vremogle dovesti do ispadanja opruga iz ležišta i otkazivanja kvacila. što se unutrašnjosti tice, primetili smo tragove habanja na tor i menjac su potpuno zdravi i posle 100.000 kilometara.

Takođe, zaštita od korozije je vrlo dobra i na karoseriji smo primetili samo nekoliko sitnih tackica cega je „partner“ izgubio na startnosti i ubrzanjima, koja ionako nisu za pohvalu. Zato mislimo da je 1,6-litarski HDi motor pravo rešenje. 

Pomocu endoskopa pregledali smo sve „šupljine“ i nismo pronašli razlog za zabrinutost.

Ovo smo primetili

Osim na hodu unazad, sklop petostepenog rucnog menjaca nije pokazao znakove habanja Potisni ležaj kvacila „pravi“ buku, što je znak nedovoljne podmazanosti Više pukotina na izduvnoj grani. Međutim, na radnim temperaturama, izduvna cev je i dalje cvrsta Zaštita oko izduvnog lonca je pokidana na nekoliko mesta. Razlog: tanak materijal Opruge na lameli kvacila su oslabile, a pojavili su se i prvi znakovi pucanja

Učestvujte u diskusiji na temu Peugeot Partner